Krompir se sa uspehom gaji u većini zemalja širom Planete. Gaji se na različitim tipovima zemljišta, regionima sa različitom dužinom dana, temperaturom vazduha kao i različitim ph vrednostima zemljišnog rastvora. Deficit ili suficit hraniva može između ostalog biti rezultat njihove dostupnosti u zemljištu, kao i raznih drugih faktora koji utiču na usvajanje hraniva. PH vrednost zemljišta igra značajnu ulogu prilikom usvajanja hraniva iz zemljišta od strane biljke. Krompir najbolje uspeva kod ph vrednosti zemljišta između 4,8-7,5. Ukoliko je ph izvan navedenog opsega mogu se pojaviti simptomi disbalansa u ishrani biljaka.

Kod kiselih zemljišta mogu se pojaviti nedostaci kalcijuma, magnezijuma, sumpora i molibdena, fosfor se vezuje u zemljištu u oblicima koji su nedostupni za biljku, dok se magnezium lako ispira.

Kod baznih zemljišta ili zemljišta sa visokim sadržajem karbonata dolazi do deficita mikroelemenata poput bora, mangana, gvožđa i cinka.  U ovim uslovima je fosfor dostupan biljkama u veoma malim količinama.

Neznatne popravke ph vrednosti zemljišta mogu se postići pravilnim izborom granulisanih đubriva, kao i korišćenjem oplemenjivača zemljišta (kalcijum  karbonat, kalcijum sulfat, stajnjak...). U uslovima nepovoljne ph vrednosti preporučuje se dodatna ishrana elementima kroz folijarne  tretmane.

Tekst preuzet i preveden iz knjige POTATO DISEASES, diseases, pests and defects, autori A. Mulder  i L.J. Turkensteen